Povratak blogovanju
Koliko je vremena proslo od poslednje price? Par godina. Ni sifre se nisam secala.
Razlog za povratak blogovanju? Mislim da nemam valjan razlog, osim da se negde u mojoj svesti nocas pojavilo secanje da sam jednom ovde prosipala sve svoje precutane slomove.
Obrisala sam sve stare price, ostavila sam samo jednu. Bilo je mucno citati ih sa ove vremenske distance. Mozda zato sto sam ponovo prozivela sve te dogadjaje, mozda zato sto sam ih konacno prevazisla ili sam mislila da jesam.
Lep je ovaj osecaj koji ti blog daje, ova sloboda da izlijes sve iz sebe.
Ceka me duga noc, toliko toga treba napisati.
Zamka
Ta emocija se sirila kao magla. Uzaludno je pokusavanje da je izbrisem. Kako rasterati maglu? Tako gusta, bela, svilenkasta i neuhvatljiva, tako jeziva, zastrasujuca i prelepa. Okruzila me je, cini da gde god pogledam izgleda kao da gledam samo jednu tacku, samo u jednom pravcu, samo u njega. U tu emociju, u tu maglu.... Jel to sudbina?
Svojim maglicastim prstima dodirnuo je moje srce koje je bilo led ispred sveta. Probudio je sve zamrlo duboku unutra, izvukao sva secanja, oslobodio zarobljeni bol kroz jedan uzdah i pretvorio ga u suze.
U glavi eho:"Ja sam tu, ne pokusavaj da volis nekog." Sudbine su se izmesale, ukrstile, rasplele na milion nacina i naterale me da negde u tom haosu izgubim tvoju ruku. Sada se vracam po hiljadu puta onom danu kad sam te prvi put srela, prolazim kroz deza vu bez kraja dok ocima crtam dan kad ces me ponovo prigrliti. Tog dana kada te ponovo budem videla sve reci koje nisam mogla da kazem cu pretvoriti u prasinu.